Osmeh se vratio u grad

“Zapis je u runama, magija u strunama, praznici su u nama”

beograd nocu

Ovih dana je u Beogradu moderno da se svako pomalo pravi da je nešto što nije. I, kao što to obično biva u ovoj našoj palanci, svi vide, komentarišu po kafićima i iščuđavaju se, samo glavnim akterima, uparađenim banderama i drvoredima, niko da kaže.

Kaže tako meni danas, jedna kisela gospođa (neskromno, imam neku sopstvenu klasifikaciju ljudi prema kojoj posle razgovora sa nekima imaš izraz lica kao posle šok žvake, a sa drugima kao kad nanjušiš mamine domaće palačinke – ova pripada prvoj kategoriji), „ovo je besmislica, rasipamo struju, smeje nam se svet“. Taman sam zaustila da kažem da se slažem da bi definitivno valjalo porazmisliti o struji, kada me je matirala.“Smeje nam se svet“, reče i sjedini svu malograđanštinu, ozlojađenost i bezveznost u isti fil za tortu.

Ako vam se učinilo da mi je poređenje neprikladno, jer od tih sastojaka teško može ispasti nešto „ukusno“ i lepo, varate se. U trenu beogradski ukrasi kad im vreme nije dobiše jednu pristalicu. Šta ima veze, kako ko računa vreme, kad ko šta slavi, ko u šta veruje, ako se neko radi toga smeje – baš tako i treba da bude, svatih.

I možda smo mašili mesec sa kićenjem grada, i možda muzici ostavimo više nego što imamo, i možda pet dan pred odmor osećamo miris oleandra, iako je posla preko palme, možda smo i mi sad i više nikad..

Zato „Podigni prstić, nacrtaj smajlija na svaki turobni lik, to je tvoj krstić, tvoja amajlija koja te izbavlja od svih.“.

Slika i tekst: Aleksandra Radojičić

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su oznacena sa *